Islam ne zagovara ezijet i nasilje

Da li ste se možda ikad zapitali kako je djevojkama muslimankama koje svaki dan, i više puta na dan, bivaju verbalno napadnute? Da li ste se uopće i zapitali dešava li se to?

Eh, da vam kaže jedna takva pokrivena muslimanka iz ličnog iskustva...

 Dok hodam ulicom  trudim se da nikog mrko ne pogledam, jer me to islam naučio. Trudim se da budem ljubazna, jer me to islam naučio. Smiješim se djeci i ljudima koji zure u mene kao da su vidjeli vanzemaljca, jer je osmijeh sunnet, a i sadaka. Dok koračam, gledam da ne smetam prolaznicima. Ne glumim kabadahiju, ne guram se.  Na semaforu prelazim isključivo na zelenom, iako svi ostali prolaznici prelaze bez nekog reda. Pozdravljam svoje komšije kad ih sretnem, u haustoru, na pijaci, u gradu. Jer je komšija u islamu bliskiji insanu od neke dalje rodbine.  Poštujem sva pravila, ali to radim jer mi je to obaveza od Gospodara. To je islam, zapravo, to je samo mali dio islama. Islam je i mnogo više.  I kad stojim u redu na kasi, ne bunim se ako mi  neko uzme prvenstvo. Pa nije to neki problem. Nasmiješim se. Ionako to govori više o toj osobi nego o meni.

Da li sad vidite koliko se jedna muslimanka trudi da bude pristojna?

A znate li kako joj se vraća?

Tako što joj se iza leđa ljudi rugaju. Tako što iza njenih leđa, da ona čuje, uzvikuju izraze svojstvene tzv. nindžama. Tako što im smeta njena haljina dok ide ulicom. Iako ta haljina nije ni ukradena niti  svučena s nekog drugog. Pa nije ni kratka, pa da se ljudi ibrete. Doduše, vakat je takav da se ljudi ibrete ukoliko je haljina duga. I to nije sve. Počeli su da nas ezijete i u prijevoznim sredstvima. Vide da  riječima ne mogu pa sad udaraju po najslabijoj nam tački, dodirivanjem. ZAŠTO?!? Kad svi znaju da se muslimanke ne rukuju sa muškarcima, ne dodiruju ih, niti bilo kakav drugi fizički kontakt ne ostvaruju, zašto udaraju tamo gdje najviše boli?! Zašto imaju potrebu da  pokušaju da se učine superiornijim od nas?  Mi zaobilazimo njih, pa zašto onda oni nas ne zaobilaze?

Svaka tetica od 50+ godina, dok sjedi u tramvaju u suknjici iznad koljena, ima potrebu da prokomentariše moju dugu haljinu.  Pa ako ćemo realno, ja bih trebala biti ta koja komentariše. Godine su to. Kosti, zglobovi, bubrezi, i ostali „ženski organi“, sve to obolijeva godinama, i treba da se pokriva, ne  unihop već onim vunenim čarapama. Ali, ja ipak šutim. Jer, ne tiče me se. A ako se kojim slučajem desi da muslimanka brani svoju čast i pođe da im se suprostavi onda je vehabijka kojoj samo treba  puška pa da počne rešetati sve putnike. (za zavalit' se od smijeha) 

Kakvi smo to mi ljudi?! Zapitajmo se!

I ne, nije ovo sve sa čim se muslimanke susreću. Ovo su samo isječci. Mnoge djevojke sigurno vam ovakve stvari neće ni reći. I ja sam šutjela, ali više neću. Ne dam na islam. Ne dam na Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Ne dam na čast nijedne muslimanke. Ne dam!

Je li ovo taj terorizam o kojem se priča u svakoj kući u Bosni? Naravno da jeste. Terorizam nad muslimanima. Svaki dan.

Nakon ovih primjera, trebala bih i ja govoriti, zašto ovo, zašto ono, ali neću jer to nije islam, islam ne zagovara ezijet i nasilje. Ne želim da odgovaram na provokacije jer me moj Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, naučio da se na zlo treba uzvratiti dobrim.

 Na kraju, savjet za sve ratoborne islamofobe - umjesto da komentarišete nas, radije sjedite i popričajte sa nama, zašto to radimo, iskreno se zapitavši je li to ispravno.